Bliži se septembar i početak još jedne školske godine. Za nekog će to biti samo još jedan 1. septembar, dok će za neke to biti prva školska godina, izlazak iz vrtića i iskorak ka svetu odraslih.

Sve je spremno: ranac, sveske, knjige, radni sto... a, da li ste Vi spremni?
Pošto, Vaše dete verovatno već uveliko jeste ☺

Dugogodišnja praksa u predškolskoj ustanovi pokazuje da većina dece u godini pred polazak u školu postaje intenzivno zainteresovana za sva pitanja u vezi sa školom. To interesovanje narasta sve do proleća, kada počinju zdravstveni pregledi, odlasci u školu na testiranje i upis, razgovori o tome ko će sa kime će od drugara ići zajedno u školu... U prednosti su ona deca koja imaju stariju braću i sestre - školarce, uz koje su mnoge dileme već razrešili. Ipak, kroz dugogodišnju realizaciju programa „Ja polazim u školu“ – u okviru PU “Juca – Dečija Otkrivalica’’ – pokazalo se da svi budući prvaci imaju slična pitanja:

• da li se i u školi sedi na podu, kao u vrtiću?
• Zašto se tektica zove tetkica – čija je ona tetka?
• Šta radi pedolog u školi?
• Zašto ne sme da se ulazi kod direktora u kancelariju?
• Da li učiteljice u školi viču, ako deca nešto pogreše?
• Šta ako zaboravim da uradim domaći zadatak?
• Ko će da pozove moju mamu ako mi u školi nešto bude trebalo, a nemam telefon?
• Koga da pitam gde mi je jakna koju sam zaboravio u dvorištu?
• Da li ću smeti da ponesem igračke u školu?
• Zašto ne smem da se šminkam kada idem u školu?
• Direktor u školi mora da radi za sve.
• U biblioteci mogu da rade samo žene, jer knjige nekako bolje idu uz žene.
• Kod psihologa se ide kada se zaljubiš ili imaš neke probleme.

Upravo ova pitanja i Vama i Vašem detetu mogu da budu okvir za razgovor o školi. Naime, dete pre polaska u školu treba da dobije odgovore na konkretna pitanja koja ga/je zanimaju. Kako biste bili sigurni da detetu niste dali više informacija nego što u datom trenutku može da obradi (jer – i neinformisanost, jednako kao i previše informacija – kod deteta mogu izazvati konfuziju, strepnju, nesigurnost!), dopustite da Vas ono vodi svojim pitanjima, a Vi nastojte da odgovorite tačno i samo ono što Vas je dete pitalo.



Većina dece školu zamišlja kao uzbudljivo i zanimljivo mesto...

...dok je neki zamišljaju na drugačiji, „klasičniji“ način...

Pored važnog zadatka – da informišete svoje dete, evo još nekih smernica, važnih za ovaj period, a koje za Vas (a onda,
posredno, i za Vaše dete) mogu biti korisne:

Izbor škole treba da bude odluka roditelja

Možete i treba da pitate svoje dete da li bi i sa kime od drugara volelo da nastavi školovanje, ali odgovornost koju nosi odluka o izboru škole mora biti vaša: deci ne pripada, niti su oni dorasli sagledavaju svih faktora koje treba uzeti u obzir pri donošenju ove odluke. Ovo ujedno znači da treba da budu pošteđeni i svih vaših preispitivanja po ovom pitanju, jer ona kod deteta mogu izazvati samo nemir i nesigurnost!Dakle, želje deteta možete uzeti u obzir, ali prvenstveno razmotrite blizinu škole Vašem domu, organizacione aspekte – poput: smenske/celodnevne nastave, produženog borakva u okviru škole, stranih jezika koji se uče, sekcija koje se u okviru škole nude i sl. Raspitajte se da li je moguće da odete u obilazak škole (bez deteta!) i/ili da li škola možda organizuje neku vrstu bazara, radionice, otvorenog dana (ako je predviđeno da tome prisustvuju i deca, ovo može biti zgodna prilika za prvi susret Vašeg deteta sa njegovom/njenom budućom školom). Čujte mišljenja drugih roditelja (iz vrtića, parkića...) čija deca pohađaju školu koju razmatrate za svoje dete, ali ipak se uzdajte najviše u svoju procenu.

Razvijanje pozitivnih stavova deteta prema školi i učitelju/ci

Izbor školske torbe, pernice, radnog stola i ostalih „tehnikalija“ treba da bude uživanje za čitavu porodicu. Uključite svoje dete u biranje i kupovinu, saslušajte njegove/njene prohteve i želje, a onda, ukoliko iste na neki način (materijalni, zdravstveni...) smatrate neadekvatnim, možete dati Vaš predlog i dve–tri moguće opcije, objasniti mu zbog čega su one bolje od drugih, i dati detetu da izabere onu koja mu se čini najprivlačnijom.

Budite uvek otvoreni i dostupni za sva dečija pitanja

Vaš predškolac prolazi kroz veliku i važnu promenu, koja podrazumeva izazove na emocionalnom, kognitivnom, socijalnom i motoričkom planu. Deca koja kreću u školu prave prvi veliki korak izvan porodičnog gnezda i započinju sopstveni put ka autonomiji. Ova novina ne treba da bude praćena strahom, već pre radoznalošću i pozitivnim iščekivanjem, iz čega mogu proisteći brojna pitanja. Budite strpljivi – neka pitanja se mogu i ponavljati, što Vama može delovati besmisleno, ali za Vaše dete je to način da razjasni svaku nejasnoću i sve posloži u svojoj glavici na najbolji mogući način.

Konačno, praksa pokazuje da deca mnogo pre nas, odraslih, budu spremna za polazak u školu. Jednostavno, dorastu dotle, kao što su nekada ranije dorasli do fotelje, pa do stola, pa do police sa slatkišima... Na nama je samo da ih u tome svim srcem ohrabrimo, podržimo, pokažemo da smo ponosni na njih i podelimo s njima radost i radoznalost zbog novih avantura...

...i zajedno se nadamo i radujemo novim, interesantnim saznanjima o: svetskim čudima, Rimljanima i gladijatorima, dinosaurusima, divljim životinjama i kampovanju, morskom svetu itd... ☺